Latencija u fragmentiranoj kulturi: marljivost, pripadnost i izgradnja kulturnog ideala
Apstrakt
Latentna faza se u klasičnoj psihoanalitičkoj literaturi opisuje kao period sublimacije nagona i relativnog mirovanja pre adolescencije. Ovaj rad predlaže da je latencija, suštinski, period u kome dete gradi odgovor na dva pitanja, gde pripada i prema kom merilu vredi, i da taj proces u savremenoj kulturi postaje otežan onda kada dete umesto jednog koherentnog kulturnog ideala prima kontradiktorna merila iz porodice, škole, vršnjačke grupe i digitalnog sveta. Rad povezuje klasičnu frojdovsku sliku latencije sa objektnim odnosima, ego psihologijom i self psihologijom, sistematski ih provlači kroz model osam bazičnih razvojnih kompetencija ličnosti (OLI IPP), i pokazuje kroz prizmu Eriksonove ose marljivost-inferiornost kako se susreću tri naizgled različita procesa: Kohutova dekateksa grandioznosti, klajnijanska integracija agresije i libida, i ego-psihološka sintetička funkcija, koji suštinski opisuju isti kapacitet - da se susret sa trenutnim ograničenjem (trenutna inferiornost) podnese bez sloma sublimacije (da možemo nastaviti da se trudimo i vidimo sebe kao kompetentne, čak i kada nam nešto ne ide) . Iz ovog teorijskog okvira rad izvodi konkretne terapijske implikacije za rad sa odraslim klijentima koji nose nerazrešene „probleme školskog dvorišta“, ilustrovane kompozitnim kliničkim prikazom.
Ključne reči: latencija, marljivost, kulturni ideal, bazične razvojne kompetencije ličnosti, self psihologija, ego ideal, OLI integrativna psihodinamska psihoterapija
Preuzmi PDF
Kako citirati
Ivanišević, L. (2026). Latency in a Fragmented Culture: Industry, Belonging, and the Construction of the Cultural Ideal. Insights, Vol. 3, No. 1 (2026), 79–96. https://doi.org/10.67978/INSIGHTS.2026.3.4