Temporalnost, separacija i integracija psihe kroz prizmu jednog prijateljstva: da li Narcis i Zlatousti još uvek žive u nama?
Apstrakt
Roman „Narcis i Zlatousti“ Hermana Hesea predstavlja višeslojno književno delo koje otvara mogućnost psihološkog istraživanja međuljudskih odnosa i traganja za psihičkom celovitošću. Cilj ovog rada jeste analiza pojedinih psihodinamskih motiva romana kroz dve međusobno povezane perspektive: perspektivu prijateljskog odnosa i perspektivu integracije unutrašnjih polariteta psihe.
U prvom delu rada odnos Narcisa i Zlatoustog razmatra se kao razvojni odnos kroz koncepte bazičnih razvojnih kompetencija ličnosti iz OLI integrativnog psihodinamskog metoda. Razvoj kapaciteta za prijateljsku ljubav se istražuje kroz sedam bazičnih razvojnih kompetencija: celovitost objekta, konstantnost objekta, neutralizacija i mentalizacija, tolerancija na frustraciju, tolerancija na ambivalenciju, volja i inicijativa.
U drugom delu rada likovi Narcisa i Zlatoustog analiziraju se kao simbolički prikaz različitih principa psihe. Oslanjajući se na pojedine elemente Jungove teorije, njihov odnos sagledava se kao odnos između principa Logosa i Erosa, čija integracija predstavlja važan aspekt psihičkog razvoja.
Temporalnost se u radu ne posmatra samo kao vremenski sled događaja, već kao psihološki prostor u kojem iskustva dobijaju značenje, odnosi se internalizuju, a različiti aspekti ličnosti postepeno povezuju u celinu.
Rad ukazuje na značaj književnog dela kao prostora za razumevanje razvojnih procesa relevantnih za psihoterapijsku praksu.
Ključne reči: Herman Hese, objektni odnosi, bazične razvojne kompetencije ličnosti, integracija psihe, prijateljstvo
Preuzmi PDF
Kako citirati
Grčić, O. (2026). Temporality, Separation, and Psychic Integration Through the Lens of a Friendship: Do Narcissus and Goldmund Still Live Within Us? Insights, Vol. 3, No. 1 (2026), 139–149. https://doi.org/10.67978/INSIGHTS.2026.3.8